Регистровање



Заштитни код Упишите код који видите на слици. (Кликните на слику да би се појавила нова)
Упишите код који видите на слици.
 * 
About captcha Project ::  Kupala.Net

Национални парк Шар-планина

Пролеће, Брезовица, Шар планинаНа крајњем југу Србије дуж границе с Македонијом, простире се маркантна планинска баријера Шар-планине, оштро морфолошки ограничена ниско спуштеном Призренско-Метохијском, Косовском и Полошком котлином. Њен главни гребен дуг 95 км, саграчен од високе површи и бочних гребена рашчлањених бројним дивљим водотоцима, обухвата преко 100 врхова изнад 2000 м, од чега 30 врхова прелази 2500 м. На македонској страни масива доминира Титов врх (2747 м), а на српској страни Бистра ( 2661 м).

39000 ха стрмих севрних падина главног гребена и његових метохијских огранака Ошљака, Островице и Коџа Балкана, проглашено је за Национални парк у привременим границама. Након детаљних истраживања и валоризације подручја, стручњаци предлажу проширење граница на око 70000 ха овог јединственог централнобалканског масива.

Водопад, Брезовица, Шар планинаСа више од 100 циркова, конзервираним траговима кретања леда и његовог отапања типски обликованим валовима, очуваним бедемима џновских морена у долинама, бројним глацијалним језерима и разноврсним микро облицима глацијалног рељефа, Шар-планина представља прави музеј глацијалног рељефа под отвореним небом.

Судар мeдитеранских и континенталних утицаја дуж високог шарског бедема, утицао је на појаву различитих микроклиматских варијанти. Док се у подножју, дуж долина Призренске Бистрице и Лепенца осећа топли дах мeдитерана, на највишим врховима влада сурова периглацијална клима.

Геолошка, морфолошка и климатска разноврсност ове водом најбогатије балканске планине чији потоци отичу у три морска слива, утицала је и на непроцењиво богатство њеног биљног и животињског света.

Ливадичко језеро, Брезовица, Шар планинаСа око 2000 врста васкуларне флоре, Шар-планина представља простор који обједињује око 56% српске и 46 % југословенске почев од мeditеранске па до арктичко-алпске. Посебну вредност чини 20 локалних, шарских ендемита, а међу њима : хајдучица краља Александра (Ачиллеа алеџандри регис), борнмилера (Борнмуллера диецкии), шарпланински каранфилић (Диантхус сцардицус), шарпланински шафран (Цроцус сцардицус).

Поред ендемита, специфичност Националног парка су и бројни терцијарни реликти и ендемореликти: српска рамонда (Рамонда сербица), наталијина рамонда (Рамонда натхалиае), шарпланински костолом (Нартхециум сцардицум), бедрница (Панцициа сербица), македонски храст (Љуерцус тројана), тиса(Таџус баццата), молика (Пинус пеуце), муника (Пинус хелдреичии). Шара се одликује не само флористичком, него и вегетацијском разноврсношћу. На овом масиву је описано 112 асоцијација које обухватају различите вегетацијске појасеве, почев од термоксеромезофилног појаса храста, па преко појаса букве, букве и јеле, молике на силикатима, мунике и бора кривуља на кречњацима, до високопланинског - жбунастог и зељастог.

Цвет, Брезовица, Шар планинаСа 147 врста лептира, Шар-планина је најбогатије подручје Европе, а са преко 200 врста птица, она је стециште 60 % орнитофауне Југославије. Међу птицама су посебно интересантни брадан (Гѕпаетус барбатус), белоглави суп (Гѕпс фулвус), сури орао (Аљуила чрѕсаетос), сиви соко (Фалцо перегринус), велики тетреб (Тетрао урогаллус), јаребица камењарка (Алецторис граеца), снежна зеба (Монтифрингилла нивалис).

На непрегледним дивљим пространствима Шар-планине, могу се видети и ендемореликтна динарска волухарица (Динаромѕс богданови), куна златица (Мертес мартес), куна белица (Мертес фиона), видра (Лутра лутра), али и дивља мачка (Фелис силвестрис), рис (Лунх линх), медвед (Урсус арцтос), срна (Цапреолус цапреолус), јелен (Цервус цапреолус), или дивокоза (Рупицарпа рупицарпа).

Дивокозе, Брезовица, Шар планинаКултурно-историјско наслеђе Националног парка Шар планина се одликује великим богатством, разноврсношћу и посебним значајем за српски идентитет и историју. Поред средњевековних утврђења, насеља и мостова, посебну драгоценост представљају 34 средњевековне цркве и манастири попут испоснице и манастира Св. Петра Коришког из 13 века или манастира Св. Архангела из 15 века у кањону Призренске Бистрице надомак Призрена - средњовековне српске престонице у подножју “царске планине”.

Високо вредновано природно и културно наслеђе које баштини Национални парк Шар – планина сврстава ово подручје у предлоге за међународну заштиту, упућене организацији УНЕСЦО (за програм Светске природне и културне баштине и Човек и биосфера). Очување ових вредности постаје посебно значајно у времену након агресије НАТО и конфликата на Косову, који су извор вишеструког ризика те стога појачаног стручног и научног интересовања југословенских и страних експерата за ово подручје.

У оквиру пројекта Завода за заштиту природе Србије и установе за заштиту природе у Републици Македонији, подручје Националног парка Шар планина посматра се као будући заједнички Национални парк. Границе садашњег Националног парка протежу се дуж општина Штрпце, Гора, Качаник, Призрен и Сува Река.

 

Анкета

Коју стазу највише волите?