Registrovanje



Zaštitini kod Upišite kod koji vidite na slici. (Kliknite na sliku da bi se pojavila nova)
Upišite kod koji vidite na slici.
 * 
About captcha Project ::  Kupala.Net

Lov i ribolov na Šar-planini

Medved, Brezovica, Šar planinaLov i ribolov su najstarije čovekove delatnosti. Čovek je zahvaljujući lovu i ribolovu vekovima opstajao u prirodi.

Tradicija lova na Šar-planini je veoma duga. U pisanim dokumentima spominje se još u 14 veku.

Prirodni uslovi na Šar-planini omogućuju opstanak velikom broju vrsta divljači. Raznovrsnost biljnog sveta i njeno bogatstvo vodom, tome posebno pogoduju. Šar-planina po broju i vrstama divljači, posebno zbog onih vrsta koje su vrlo retke, predstavlja najinteresantnije lovno područje u Srbiji.

Srndać, Brezovica, Šar planinaOrganizovani lov na ovom delu Šare počinje formiranjem Lovačkog društva 1948.godine na inicijativu učitelja Dušana Andrijevića. Prvi predsednik bio je Mira Redžić, a društvo je brojalo dvadesetak lovaca. Od svog formiranja pa sve do devedesetih godina, društvo je funkcionisalo na osnovnim odrednicama lovstva; zaštiti divljači i organizovanom lovu, uz strogo poštovanje lovačkog kodeksa ponašanja. U ovom periodu blagostanja, kada je divljači bilo u izobilju, gazdovalo se po uzoru dobrog i uspešnog domaćina. Poštovao se lovostaj i etika u odstrelu plemenite divljači. Poseban akcenat zaštite stavljen je na zakonom zaštićene vrste divljači: medved, ris, divokoze i veliki tetreb. Zato odstreljane divljači na ovom području Šare imaju visoku trofejnu vrednost. Tako na međunarodnim izložbama lova i ribolova trofeji pomenutih divljači dobitnici su zlatnih medalja.

Medved, Brezovica, Šar planinaPored pomenute divljači na ovom prelepom delu Šare žive još i šareni tvor, lasica, hermelin, kuna, divlja mačka, zec, lisica, vuk, srna i divlja svinja, a od pernate divljači: lasta, crni kos, ševa, detlić, pupovac, svraka, čavka, vrana, gavran, kreja ili sojka, sova, kukavica, golub grivaš i divlji golub, grlca, prepelica, gugutka, šumska šljuka, obična i jarebica kamenjarka, vetruška, soko, sivi soko i planinski soko, kobac, jasteb kokošar, orao mišar i riđi mišar, suri orao i orao belorepan.

Divokoze, Brezovica, Šar planinaUmesto da lovci ovo prirodno blago koje su nasledili od majke prirode čuvaju, pomažu divljači u ishrani i razmnoavanju, oni počinju da lovački kodeks blago zapostavljaju devedesetih godina, a posle nesrećne 1999. godine sa novonastalom političkom i bezbedonosnom situacijom i egzodusom Srba na Kosovu i Metohiji, lov prestaje da bude uzgoj, zaštita, sport, hobi, rekreacija i druženje sa prirodom. Počinje da se lovi svakodnevno i svakojakim oružjem. Na meti krivolovaca nisu samo plemenite divljači, već i posebno zaštićene: medved i divokoza, te je brojno stanje ove divljači prepolovljeno.

Ovakvoj situaciji u losvtvu svakako doprinose i međunarodne snage, koje ne samo da ništa ne preduzimaju da spreče krivolovstvo, već i učestvuju u njemu.

Ribolov

Što se ribolova tiče na delu Šare koji pripada opštini Štrpce, odvija se u okviru sportskog ribolovačkog udruženja "Potočna pastrmka".

Glavna ribolovačka destinacija je reka Lepenac sa svojim pritokama. Veoma malo riba ima u Livadičkom i Velikom Jažinačkom jezeru.

Riba, Brezovica, Šar planinaGornji tok Lepenca u dužini od dvadesetak kilometara pripada salmonoidnom reviru gde isključivu dominaciju ima Makedonska pastrmka, koja može dostići težinu do 2 kg. Inače prosečna težina joj je 350-400 grama.

U svim pritokama Lepenca struktura riblje populacija je nešto drugačija. Veći procenat pripada potočnoj pastrmki sa prosečnom težinom od 150 do 200 grama.

Donji tok Lepenca prema Kačaničkoj klisuri pripada mešovitom riviru, gde pastrmci prave društvo klen, krkuša i skobalj.

Što se same tehnike ribolova tiče najčešće koriščeni mamac je varalica i to mepsova od broja 1 do 3, kako u beloj tako i u žutoj boji, zatim mušice i vobleri, posebno grafoprometno ružno pače.

Riba, Brezovica, Šar planinaI na ribolov je novonastala situacija učinila svoje, pa sada na Lepencu i njenim pritokama caruje bezakonje koje je prouzrokovalo vrlo štetnu pojavu krivoribolovstva. Krivoribolovci uništavaju riblji fond: živim mamcima, rukama, mrežama, srujom iz agregata pa čak i eksplozivom. Verovatno su do sada uništili najmanje 70% ribljeg fonda.

Opasnost za riblji fond leži i u činjenici da su nesavesni meštani apsolutno sve vrste smeća i kanalizacije sproveli u Lepenac i njegove pritoke.

Međutim, u poslednje vreme nekoliko sportskih ribolovaca se samoorganizuju u zaštiti reka od ribokradica i zagađivača. Takođe, što je za pohvalu bave se i poribljavanjem reka i jezera i s punim pravom očekuju bolja vremena za sportski ribolov i očuvanje riblje populacije na ovim prostorima. Oni su živi dokaz da se može i u ovim prilikama uraditi puno toga u zaštiti prirode i njihovim stopama bi trebalo da krenu i lovci iz ovog kraja.

Zec, Brezovica, Šar planinaIz najdubljih uverenja smatram da je čovek taj koji treba mnogo da uči da bi se barem prilagodio prirodi, ako već ne može da joj se vrati. Moramo, dakle, shvatiti da smo samo deo prirode i da nam bez nje zaista nema opstanka. Zakoni prirode su tako stari, čvrsti i neumoljivi, a mi tako malo o njima znamo. Dosadašnji razvoj civilizacije samo je narušavao savršenu harmoniju koja u prirodi vlada i sada se sasvim sigurno može zaključiti da kako na ovoj našoj planeti tako i na Šar-planini nema drugih štetočina osim čoveka.

Srndać, Brezovica, Šar planinaPitam se: s kojim pravom čovek uništava prirodu kada je od svih biljnih i životinjskih vrsta u nju poslednji stigao? Jasno je međutim, da žal za prirodom sam neće moći ništa da promeni. Treba učiniti nešto da se proces uništavanja prirode barem uspori, kada se već ne može zaustaviti. Ovaj mali kutak prirode koga prezentujem je samo pokušaj da se najpre upozna najlepši deo Šar-planine, a zatim spreči uništavanje prirode i tome prilažem svoj skromni doprinos.

Autori teksta : Zarija Mladenović i Stojan Josimović, članovi Lovačkog društva "Srndać" iz Štrpca

 

Anketa

Koju stazu najviše volite?